RSS je porodica veb formata koji se koriste za objavljivanje sadržaja internet stranica koje se često menjaju, kao što su novinski naslovi; takođe, može sadržati i slike, audio i video sadržaje i druge tipove datoteka. RSS dokument (često nazivan "dovod" ili "kanal") sadrži ili sažetak sadržaja sa pridružene internet stranice, ili čitav tekst, kao i pridružene metapodatke (kao što su ime autora i datum) o sadržaju ili delu sadržaja.
RSS dokumente može čitati program koji se naziva RSS čitač ili agregator dovoda. Korisnik se pomoću takvog programa može pretplatiti na sadržaje sa više različitih dovoda i sajtova, pri čemu program kombinuje sadržaje sa tih sajtova u takozvanu reku sadržaja. Mnogi veb čitači, kao što suFajerfoks i Opera, imaju ugrađenu podršku za praćenje RSS kanala i korisnici se mogu pretplatiti na njih klikom na 
ikonu unutar interfejsa programa.
ikonu unutar interfejsa programa.
RSS standard je veliku popularnost stekao uz pomoć blogova, foruma i ostalih veb aplikacija koje se baziraju na serviranju sadržaja korisnicima. Većina internet servisa i gotovih skripti i programa omogućuje izvoz sadržaja u ovom formatu.Pre RSSa postojali su različiti sistemi pretplatu na Veb sadržaj ali se nisu pokazali uspešnim.
RDF Site Summary, prva verzija RSS standarda, napravljena je za potrebe kompanije Netskejp; autori su bili Den Libi i Ramanatan V. Gaha. Sam standard je objavljen u martu 1999. za upotrebu na korisničkom portalu kompanije Netskejp. Ova verzija je postala poznatija pod nazivom RSS 0.9.[1] U julu 1999. Den Libi je objavio novu reviziju standarda, RSS 0.91[2], koja je pojednostavila standard uklanjajući oslonac sa RDFa i prihvatajući predloge koje je dao Dejv Vajner. Ovom prilikom standard je preimenovan u Rich Site Summary.
Ovo je ujedno poslednji uticaj kompanije Netskejp u razvoju standarda u sledećih osam godina. U međuvremenu dolazi do nagle popularnosti standarda. Na kraju je Netskejp uklonio podršku za RSS kada je kompaniju kupio AOL u aprilu 2001. godine, što je dovelo do uklanjanja sve dokumentacije i alata koji su podržavali ovaj format.
Kao rezultat pojavile su se dva entiteta koji bi nastavili rad na formatu; to su bili radna grupa RSS-DEV i Dejv Vajner, čija je kompanija JuzerLend Softver bila prva koja je objavila aplikacije za uređivanje i čitanje RSS dokumenata posle kompanije Netskejp. Vajner je objavio dopunjenu verziju 0.91 na svom sajtu, pokrivajući načine na koje su proizvodi njegove kompanije koristili format. Radna grupa RSS-DEV, koja se sastojala od Gahe, i predstavnika kompanija O'Reilly Media i Moreover, objavila je verziju 1.0 u decembru 2000.[3] Ova verzija je nastavila da koristi RDF kao osnovu i donela je podršku za XML imenske prostore.
U decembru 2000. godine Vajner je objavio RSS 0.92 kao manji set promena koje su uključivale tzv. "enclosure" element koji je dozvoljavao da se audio datoteke priključe RSS dokumentima; ova mogućnost dozvolila je razvoj podkasta. Vajner je kasnije objavio predloge za verzije 0.93 i 0.94 koje su kasnije povučene. U septembru 2002. godine Vajner je objavio verziju 2.0 i promenio naziv u Really Simple Syndication.[4] Ova verzija uklonila je nepotrebne atribute i uvela podršku za XML imenske prostore za proširivanje dokumenata. Nova verzija ostala je kompatibilna sa verzijom 0.92.
Pošto ni Vajner ni radna grupa RSS-DEV nisu bili članovi kompanije Netskejp, niko od njih nije mogao da tvrdi da su naziv RSS i format njihovi. Ovo je dovelo do rasprava koji entitet je zapravo pravi autor standarda. U julu 2003. pojavio se novi format kao rezultat ovih rasprava; Atom (The Atom syndication format), koji je osmišljen kao pojednostavljen i čist format, postao je predloženi standard od strane IETF dokumentom RFC 4287.
U julu 2003. godine, Vajner i JuzerLend Softver predali su autorska prava na specifikaciju za verziju 2.0 Harvardovom Berkman Centru za Internet i Društvo. U isto vreme, započeo je i RSS Advisory Board kao grupu koja bi održavala i objavljivala specifikaciju i davala odgovore na pitanja u vezi sa formatom.
U decembru 2005. godine Majkrosoftovi timovi koji su radili na Internet eksplorer i Autluk programima, najavili su da će njihovi programi koristiti ikonu koju je prvu koristio Fajerfoks (). U februaru 2006. godine, Opera je najavila da će je i ona koristiti. Ovim je ikona praktično postala standard i za RSS i za Atom kanale, i zamenila različite ikone koje su korištene tokom godina.
). U februaru 2006. godine, Opera je najavila da će je i ona koristiti. Ovim je ikona praktično postala standard i za RSS i za Atom kanale, i zamenila različite ikone koje su korištene tokom godina.
No comments:
Post a Comment